Требиње

Простор општине Требиње налази се на крајњем јужном дијелу Републике Српске и БиХ. То је залеђе јужног Јадрана или залеђе дубровачко-херцегновског приморја.

Општина Требиње обухвата површину од 904 км2 и по величини спада у општине средње величине у Републици Српској.

На сјеверу општина се граничи са општином Билећа, на сјеверозападу са општином Љубиње, на југу и југозападу са општином Равно (Федерација БиХ), на југу и југоистоку са општином Дубровник (Република Хрватска) и општином Херцег Нови (Црна Гора), а на истоку са општином Никшић (Црна Гора).

Први пут Требиње се спомиње у X вијеку код Константина Порфирогенита, под називом Трибунија. У то доба Требиње се налазило на караванском путу који је водио из Котора и Дубровника према Босни, Србији и Црној Гори. Прве урбане контуре град поприма у средњем вијеку. Најприје се налази у склопу некадашње византијске архонтије, а потом је, све до XIV вијека, центар државе Травуније која је била у саставу државе Немањића. Почетком нове ере и током средњег вијека требињски крај се развија под снажним утицајем Византије, да би у XV вијеку, након дуге државне самосталности, пао под вишевјековну управу Османског, а затим до 1918. године Аустроугарског царства. У средњем вијеку, непуних 200 година, Требиње је под влашћу Немањића, а затим је под управом Твртка Котроманића. Од 1377. до пада под турску власт (1466. године) Требиње је било у склопу босанске бановине којом су владали Косаче. Од 1466. па до 1878. године оно је под турском влашћу. Требињски стари град настао је почетком XVIII вијека на обали ријеке Требишњице и звао се Бан Вир. Данас је стари град – Кастел, настао од некадашњег трговачко-занатског центра. На период аустроугарске владавине и данас подсјећају грађевине јавног карактера, управне зграде, касарне, школе и друго. Тај стил се уклопио у медитерански центар Требиња. Бурна историја на овим просторима оставила је своје трагове и споменике културно-историјске баштине: средњовјековна некропола, гдје су откривена два ћирилична натписа из XII  вијека, манастир Тврдош IV–VI вијек), манастир Дужи (XVI вијек), Петро-Павлов манастир (IV–VI вијек), манастир Завала (XIII вијек).